Linqua Latina ?  - Латински језик?

Поштовани ученици, многи од вас учиће латински језик у некој од средњих школа, а већ сада имате прилику да овде прочитате неке одабране мудре изреке (sentence, gnome) на овом „изумрлом“ језику старих Римљана. Како ће, разумљиво је, поред сваке изреке бити одговарајући превод, изненадићете се када видите да сте те исте изреке чули, или их сами користите, како бисте обогатили свој језички израз и нагласили дубину своје мисли. Мало се потрудите и научићете бар неколико латинских сентенци. Не заборавите – образовани човек, а верујем да ћете такви једнога дана постати,  често се користи латинским сентенцама, чак и дужим цитатима. Уколико пристанете да их само слушате од других, знајте да своје време за образовање нисте у потпуности искористили. Међу ових двадесет латинских изрека, верујем да ћете пронаћи бар неколико које бисте издвојили и радо их запамтили.

Зато, почнимо!

1.      Acta, non verba! - Дела, не речи!  ( Hipokrat)

2.      Ars longa, vita brevis. – Уметност је дуга, а живот кратак.

3.      Clara pasta, boni amici. – Чисти рачуни – добри пријатељи.( Чист рачун – дуга љубав.)

4.      Cogito, ergo su. – Мислим, дакле, постојим.  ( Dekart )

5.      De gustibus non est disputandum. – О укусима не треба расправљати.

6.      Errare humanum est. – Грешити је људски.

7.      Faber est suae quisque fortunae. – Свако је ковач своје среће.

8.      Homo homini lupus. – Човек је човеку вук.  ( Plaut )

9.      Imperare sibi maximum imperium est. – Владати собом највећа је власт. (Seneka)

10.  Labor omnia vincit improbus. – Чврстом вољом све се може постићи. (Vergilije)

11.  Manus manum lavat. – Рука руку мије. ( Seneka)

12.  Non est aurum omne, quod rabiat. – Није злато све што сија.

13.  Omnia mea porto mecum. -  Све своје собом носим. ( Ciceron)

14.  Predibus compensanda est memoria. – Ко нема у глави, има у ногама.

15.  Quit tacet, consentire videtur. – Ћутање је знак одобравања.

16.  Repetitio est mater studiorum. – Понављање је мајка учења.

17.  Scientia ipsa potentia est. – Знање је моћ.

18.  Tempus omnia revelat. – Време све открива.

19.  Una hirundo non facit ver. – Једна ласта не чини пролеће.

20.  Verba volant, scripta manent. – Речи лете, написано остаје.

Божица Живановић, професор

ВЕК ВЕЛИКИХ ЉУДИ ЈЕ ВЕЧАН

Нобелова награда је међународна награда коју од 1901. године додељује Но белова фондација из Шведске за најзначајнија достигнућа на подручју физике, хемије, медицине (и физиологије), књижевности, мира и (од 1969.) економије. Названа је по шведском хемичару Алфреду Нобелу, проналазачу динамита. Додељује се сваке године 10. децембра, на његов рођендан.

Највећи број добитника Нобелове награде из области физике је из САД-а и Немачке. Из области хемије најпознатија је добитница из Француске Марија Кири. Међу познатијим добитницима ове престижне награде за област медицине и физиологије су руски научник Иван Петрович Павлов и немачки, Роберт Кох. Нобелову награду за књижевност добио је великан српског пера Иво Андрић којем је награда уручена 1961. године. Тако се његово име налази међу најпознатијим светским писцима као што су: Киплинг, Тагоре, Бернард Шо, Томас Ман, Луиђи Пирандело, Перл Бак, Херман Хесе, Виљем Фокнер, Ернест Хемингвеј, Албер Ками, Борис Пастернак, Жан Пол Сартр, Шолохов, Пабло Неруда, Маркес, Харолд Пинтер и други.

Нобелу награду за мир, између осталих, добили су Теодор Рузвелт, Међународни одбор Црвеног крста из Женеве, УНИЦЕФ – Дечји фонд Уједињених нација, Нелсон Мендела, Лекари без граница из Белгије и други.  Међу добитницима Нобелове награде за економију највећи број је из САД-а.

Wilhem Conrad Rentgen, први добитник нобелове награде за физику, 1901.година.